M11

67. Masti i ulja                  

Domaći zadatak

1. Navedi ulogu masti i ulja u organizmu?
2. Šta su masti i ulja?
3. Koji molekul je glavi sastojak masti i ulja?
4.  Objasni zašto su masti u čvrstom, a ulja u tečnom agregatnom stanju.
5. Prikaži opštu formulu tracilglicerola.
6.  Zašto masti nemaju stalnu tačku topljenja?
7. Šta je saponifikacija?
8. Šta je sapun po hemijskom sastavu?
9. Šta je hidrogenizacija?
10. Navedi hranu bogatu mastima i uljima.

Domaći rad poslati do 21. 05. na pajic.marija23@gmail.com


64.-65.  Ugljeni hidrati- monosaharidi, disaharidi i polisaharidi   12. -14. 05. 2020.

Domaći rad

1. Šta su ugljeni hidrati?

2. Kako nastaju ugljeni hidrati u prirodi?

3. Navedi ulogu ugljenih hidrata.

4. Navedi podelu ugljenih hidrata prema funkcionalnoj grupi i složenosti.

5. Šta su monosaharidi? 

6. Navedi podelu monosaharida prema broju ugljenikovih atoma u olekulu.

7. Napiši molekulsku formulu glukoze. I navedi nalaženje glukoze u prirodi.

8. Šta su disaharidi?

9.  Objasni strukturu saharoze.

10. Šta je to invertni šećer?

11. Šta su polisaharidi?

12. Navedi ulogu celuloze, skroba i glikogena.

13. Objasni ulogu glukoze u krvi čoveka.

Domači rad poslati do 14. 05. na pajic.marija23@gmail.com

61. Aminokiseline i proteini        30. 04. 2020.

Domaći rad

Odgovori na sledeća pitanja

1. Šta su aminokiseline? Napiši njihovu opštu formulu.
2. Šta su to esencijalne aminokiseline?
3. Kako i koliko aminokiselina je povezano u tripeptidu?
4. Šta su proteini?
5. Navedi funkciju proteina u organizmu.
6. Navedi podelu proteina na osnovu strukture polipeptidnog lanca.
7.  Šta su to složeni proteini? Navedi dva primera složenog proteina.
8. Kako se mogu proteini denaturisati?
9. Objasni primarnu, sekundarnu, tercijernu i kvaternernu strukturu proteina.

Sadržaj za ovu lekciju nalazi se na prezentaciji i  pomoćnoj literaturi na http://polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2014/04/5.PROTEINI.pdf.

Domaći rad napisati u školsku svesku i fotografije poslati do 07. 04. na mejl pajic.marija23@gmail.com


60. Hemija organskih jedinjenja                                     28. 04.2020.

Kontrolni za proveru znanja iz organske hemije je na linku:
https://docs.google.com/forms/d/15wBj8a1zBOVGAqs-IXE28WNAwkL08IwXmM_MMtR5nDQ/edit

Kontrolni radite 90 min.
57.-58. Osnovni tipovi reakcija organskih jedinjenja(karboksilne kiseline i estri) 21.04.2020

Karbiksilne kiseline i estri

1. . Napiši naziv sledećih kiselina i odredi da li su zasićene ili nezasićene:

            a) CH₃(CH₂)₇CH = CH(CH₂)₇ COOH                  b) CH₃− CH₂ − CH₂− CH₂− COOH

naziv:_______________________________                          __________________________

vrsta karboksilne kiseline:__________________                      ______________________________

2. Koja od navedenih supstanci boji plavu lakmus hartiju u crveno?

а) еtan                        b) etanska kiselina             v) glicerol                g) etanol

3. Koja karboksilna kiselina se dobro rastvara u vodi:

а) metanska                    b) оleinska                            v) palmitinska                     g) stearinska

4. Napiši jednačine elektrolitičke disocijacije metanske i etanske kiseline. I nazive karboksilatnih anjona.

5. Navedi fizička svojstva karboksilnih kiselina.

6. Šta je esterifikacija?

7.  Navedi primenu estara.

8. Napiši jednačinu hemijske reakcije esterifikacije gde nastaje etil-propanoat.

9. Napiši jednačinu hemijske reakcije između etanske kiseline i natrijuma. Napiši naziv dobijenog proizvoda.

56. Osnovni tipovi hemijskih reakcija organskih kiseoničnih jedinjenja (alkohola i karbonilna jedinjenja)                                                                                                    14. 04. 2020.

Odgovori na sledeća pitanja u školsku svesku.

1.     Napiši racionalnu formula  2-metil-2-heksanol.  I dopuni prazna mesta u rečenici.

Prema broju hidroksilnih grupa ovo je ____________________ alkohol. Prema vrsti ugljenikovog atoma za koji je vezana hidroksilna grupa ovo je _________________ alkohol.

2.     Napiši reakciju dehidratacije  3-metil-1-butanola i napiši naziv proizvoda.

3.     Napiši jednačinu između Tolensovog reagenska i 3,4-dimetilheksanala.

4.     Napiši racionalne strukturne formule sledećih jedinjenja: 3-pentanol, heptan-3-on, metanal, glicerol.

5.     Napiši racionalne strukturne foormule primarnog, sekundarnog i tercijarnog alkohola.

6.     Navedi primenu etanola.

7.     Navedi primenu glicerola.

8.     Navedi primenu propanona i metanala.

9.     Napiši hemijsku jednačinu sagorevanja 2-heksanola.

10.  Navedi fizička svojstva alkohola.

11.  Strukturnom formulom predstavi  funkcionalnu grupu alkohola i karbonilnog jedinjenja.

Fotografiju domaćeg rada poslati na pajic.marija23@gmail.com do 16. 04. 2020.

54.-55. Osnovni tipovi reakcija organskih kiseoničnih jedinjenja( alkoholi i karbonilna jedinjenja)                                                                                                                                                   07. 04. 2020.

Alkoholi
Odgovori na sledeća pitanja.

1. Dopuni tekst rečima koje nedostaju.

Alkoholi su organska ________________ jedinjenja. Od ugljovodonika se razlikuju po tome što u svojim molekulima, osim atoma ugljenika  i _________________, i sadrže atome _________________ .  Funkcionalna grupa alkohola je _______________________ grupa . Sva jedinjenja koja imaju _________________ grupu, pripadaju istoj klasi jedinjenja.

2.  Napiši racionalne strukturne formule a) etanola  b) 2-prpanola  v) 1-butanola

3. Napiši jednačinu hemijske reakcije dobijanja alkohola (alkoholno vrenje).

4.  Kako se dele alkoholi prema broju hidroksilnih grupa?

5. Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. Blagom oksidacijom primarnih alkohola dobijaju se:

a) karboksilne kiseline

b) aldehidi

v) ketoni

g) estri

Karbonilna jedinjenja -Aldehidi i ketoni
Odgovori na sledeća pitanja.

1. Koja funkcionalna grupa se nalazi u karbonilnim jedinjenjima?

2. Navedi primenu metanala i propanona.

3. Napiši jednačinu hemijske reakcije blage oksidacija propanala.

4.  Napiši jednačinu hemijske reakcije blage oksidacije heksan-2-on.

5. Napiši jednačinu hemijske reakcije redukcije penatn-2-on.


Domaći rad uraditi u školsku svesku, fotografije  poslati na pajic.marija23@gmail.com do četvrtka 09.04.








51.-52.  Osnovni tipovi reakcija organskih jedinjenja(alkana, alkena i alkina)     31.03.2020.

Sva organska jedinjenja prea strukturi osnovnog niza, dele se u dve osnonovne grupe.

-Alifatični(aciklična)-atomi ugljenika u osnovnom nizu pevezani u dugi otvoren niz;

-Ciklična-atomi ugljenika u osnovnom nizu povezana u zatvoren niz (prsten). Ciklična jedinjenja mogu biti:

a) karbociklična(homociklična)-prsten je sastavljen samo od ugljenikovih i vodonikovih atoma

-aliciklična jedinjenja-ciklizovana alifatska jedinjenja

-aromatska jedinjenja-jedinjenja sa benzenovim prstenom

-hidroaromatska jedinjenja-jedinjenja sa delimično ili potpuno hidrogenizovanim benzenovim prstenom

b) heterociklična-prsten pored ugljenika sadrži i druge atome (azot, kiseonik, sumpor...)

Organska jedinjenja delimo prema funkcionalnim grupama, o tome smo pisali u prošloj lekciji.

Učenje organske hemije počinjemo od njenih osnovnih i najprostijih jedinjenja-ugljovodonika.

Molekul ugljovodonika sadrže samo atome ugljenik i vodonik. Vezivanjem funkcionalnih grupa na ugljovodonični niz nastaju sva ostala organska jedinjenja. Iz imena ugljovodonika se izvode imena svih organskih jedinjenja.

Gasovoti ugljovodonici se u prirodi nalaze u zemnom gasu. Nafta je osnovni izvor ugljovodonika. Čvrsti ugljovodonici mogu se naći i u mineralu ozokeritu.

Ugljovodonici pri normalnim uslovima javljaju se u sva tri agregatna stanja, to zavisi od broja ugljenikovih atoma u molekulu. Ugljovodonici sa malim brojem ugljenikovih atoma su gasovi, a ugljovodonici sa 17 i više ugljenikovih atoma su čvrstog agregatnog stanju. Svi ugljovodonici su nepolarna jedinjenja, rastavaraju se u nepolarnim rastvaračima(benzin).

Ugljovodonici se prema tipu veze koju poseduju dele na zasićene i nezasićene. Zasićeni ugljovodonici sadrže samo jednostruke veze, dok nezasićeni sadrže najmanje jednu dvostruku ili trostruku ugljenik-ugljenik vezu. Alkani su zasićeni, alkeni i alkini su nezasićeni ugljovodonici.

Zasićeni aciklični ugljovodonici (alkani-parafini)

Zasićeni aciklični ugljovodonici, alkani su se još nazivali i parafini zbog izrazite hemijske inertnosti. Opšta formula alkana je CnH_2n+2. Prvih deset alkana s nazivima su:

*Atom ugljenika je uvek četvorovalentan, gradi četiri hemijske veze.

Niz jedinjenja kod kog se svaki naredni član razlikuje za po jednu -CH₂- grupu zove se homologi niz. Sva jedinjenja u nizu imaju slična hemijska svojstva.

Prva četiri alkana su gasovita, alkani od četiri do jedanaest ugljenikovih atoma su tečni, a preko 11 su čvrsti. U vodi su ne rastavarajui, ali se rastvaraju dobro u organskim rastvaračima. Po pravilu tačka kljucanja "normalnog" alakana uvek je viša od tački ključanja njegovih izomera.

Ne zna se pouzdano koji bi mogao biti najviši alkan. Dosadašnjim istraživanjima pronađen je alkan sa 60 C atoma.

Izomerija kod ugljovodonika

Zbog mogućnosti različitog povezivanja atoma ugljenika u organskom molekulu javlja se izomerija-molekuli imaju istu molekulsku formulu a različitu strukturu. Što odmah ukazuje da ta jedinjenja imaju i različita svojstva. Postoje različite vrste izomerije. Kod ugljovodonika javlja se izomerija niza i izomerija položaja.

Alkil grupa  sa osnovnim nizom (ugljenici međusobno povezani) gradi razgranat ugljovodonik. Alkil grupu se dobija kada se alkanu oduzme jedan atom vodonika (priper CH₄ metan, uzimanjem jednog atoma vodonika dobija se –CH₃ alkil grupa koja se naziva metil grupa).

Imenovanje alkana

Ukoliko je alkan nerazgranat(na osnovni niz nije vezana ni jedna alkil grupa) ispred njegovog iena dodaje se n- i ime na osnovu broja ugljenikovih atoma u molekulu.

CH₃-CH₂-CH₂-CH₂-CH₂-CH₂-CH₂-CH₂-CH₂-CH₃     n-dekan

Ukoliko je ugljovodonik razgranat molekul, prvo se određuje najduži niz(taj niz treba da ima najviše ugljenikovih atoma), potom se numeriše najduži niz ali tako da alkil grupa bude najbliža kraju niza(ili da ugljenikov atom(iz osnovnog niza) za koji je vezana alkil grupa ima najmanju vrednost u numeraciji niza. I jedno i drugo pravili daju isto rešenje), odredi se ime alkil grupe. Redosled kojim se izvodi ime razgranatog ugljovodonika je prvo se navode brojevi ugljenikovog atoma za koje su vezane alkil grupe, zatim ime alkil grupe i dodaje ime osnovnog niza. Ukoliko u molekulu nalaze iste alkil grupe navode se svi brojevi ugljenikovog atoma za koje su te alkil grupe vezane ali ispred imena alkil grupe dodaje se prefiks di- , tri- ili tetra-. Alikl grupe navode se po abecednom redu, etil grupa se navodi pre metil grupe.

 

Nezasićeni ugljovodonici-alkeni i alkini

Dve su osnovne grupe nezasićenih acikličnih ugljovodonika- alkeni (C_nH_2n, ugljovodonici sa jednom dvostrukom vezom) i alkini (C_nH_2n-2, ugljoivodonici sa jednom trostrukom vezom). Fizičke svojstva nezasićenih ugljovodonika uglavnom se podudaraju sa fizičkim svojstvima zasićenih ugljovodonika.

Alkeni(olefini)

Alkeni dobijaju ime iz alkana tako što se od imena alkana odbije sufiks -an i doda -en. Prvi član homologog niza je eten (etilen), CH2=CH2.

Alkini dobijaju ime iz alkana, gde se umesto nastavka -an dodaje nastavak -in. Prvi član u nizu alkina je etin .

Dvistruku ili trostruku vezu nezasićenih ugljovodonika možemo smatrati i funkcionalnom grupom.

Dvostruka(trostruka) veza može da se smestiti duž celog osnovnog niza, tada nastaju različti izomeri.

Kod imena ovih izomera, ime se izvodi tako da se prvo navede broj ugljenikovog atoma za koji je vezana alkil grupa pa njeno ime, pa broj ugljenikovog atoma iz osnovnog niza na kome se nalazi dvostruka (trostruka) veza i ime osnovnog niza (koje se izvodi iz imena odgovarajućeg alkane, gde se dodaje nastavak –en ili –in kod alkina). Kao i kod alkana, treba odrediti najduži osnovni niz ali tako da dvostruka(ili trostruka) veza budu u njemu. I numeracija niza kreće sa strane gde je dvostruke(trostruka) veza najbliža kraju.

Hemijska svojstva zasićenih ugljovodonika

Kod organskih jedinjenja imamo pet tipova reakcija (oksidacija, redukcija, supstitucija, hidroliza, adicija). Alkani  ne podlažu hidrolizi ni redukciji ni adiciji, niti direktnoj oksidaciji blagim oksidacionim sredstvima (KMnO₄, K₂Cr₂O₄-pri cemu bi nastali alkoholi).  Karakteristična reakcija za alkane jeste supstitucije(ili zamena).

1.     Supstitucija alkana se najlakše izvodi pomoću halogena ili halogenvodonika. Osim pomoću halogena i halogenvodonika, supstitucija se može pri povoljnim uslovima izvrštiti i nekom jakom neorganskom kiselinom (azotnom, sumpornom). Pri svakoj supstituciji jedan ili više vodonikovih atoma se zamenjuju drugim atomima ili atomskim grupama (-Cl, -NO₂...).

SSupstitucija alkana halogenom.

Hemijske svojstva nezasićenih ugljovodonika

Nezasićeni ugljovodonici su znatno reaktivniji. Kao i zasićeni oni gore, ali za razliku od njih podložni su i uticaju slabih oksidacionih sredstava. 

1. Najtipičinija reakcija nezasićenih ugljovodonika je adicija. Adicijom nezasićena jedinjenja teže da pređu u stabilna, zasićena jedinjenja. Adicija nezasićenih ugljovodonika najlakše se izvodi pomoću halogena. Za adiciju vodonikom potrebni su katalizatori (platina ili paladijum).
Po pravilu adira se prvo ugljenikov atom koji je najsiromašniji vodonikom.

Adicija halogena na alkene

Adicija halogenvodoničnih kiselina na alken i alkin

2.    Nezasićeni ugljovodonici za razliku od zasićenih mogu da polimerizuju. 

Polimerizacijom se produžuje lanac i zasićuje se molekul. Izborom katalizatora možemo uticati na dužinu prozivoda (ime i na njegove osobine). Polimerizacija se izvodi pri većim pritiscima i različitim temperaturama.

 Od polimera ugljovodonika najvažniji su polietilen i polipropilen, polifeniletilen (polistiren), poliizobutilen (poli-2-metil-1-buten) kao i polimeri butandiena i 2-metil-butanidena. 

1 4. Sagorevanje-svi ugljovodonici podležu hemijskoj reakciji sagorevanja, ukoliko se odvija uz dvoljnu količinu kiseonika, dolazi do potpunog sagorevanja i izdvajanja ugljen-dioksid, vodena para i velike količine toplote. Na ovoj reakciji zasniva se primena derivata nafte u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Ukoliko je sagorevanje nepotpuno(prisutna mala količina kiseonika) dolazi do izdvajanja seše ugljen-monoksida, vodene pare i čađi. Koeficijenti u hemijskim jednačinama sagorevanja ugljovodonika ne moraju biti celi brojevi.

Aromatični ugljovodonici (areni)

Aromatični ugljovodonici u svojoj strukturi sadrže benzenov prsten. Aromatičnost je posledica posebnog efekta-rezonancije(u šestočlanom prstenu benzena nalaze se tri naizmenične dvostruke veze, elektroni iz tih veza su π-elektroni koji se nalaze iznad i ispod ravni prstena kažemo da su delokalizovani pripadaju svim atomima ugljenika u prstenu).

Struktura benzena

Dugo su hemičari pokušavali da odgonetnu strukturu benzena. Posebnu zabunu unosile su neobične hemijske osobine za naizgled nezasićeno jedinjenje. Tek je Kekule, 1865., 40 godina posle izolovanja uspeo da osmisli prvu strukturnu formulu benzene.

Danas benzen predstavljamo ovim strukturnim formulama.

Sa benzenom počinje homologi niz arena, naredna jedinjenja su toluene i ksilen. 

Iz strukture benzena vidi se da se mogu izvesti tri izoemera disupstituisanog benzenovog prstena(dve alkil grupe prisutne. Kod benzene koji je trisupstituisan takođe se izvode tri izomera, gde se pri imenovanju navodi položaj supstituenata. Ti izomeri izgledaju ovako:

Izvor arena je katran kamenog uglja.

  

Hemijska svojstva benzena: Benzen gori (čađavim plamenom pri normalnim uslovima). Otporan je na sredstva blage oksidacije. Pri noramalnim uslovima reakcija klasična za arene je supstitucija. Adicija se može izvesti pri visokim temperaturama i uz prisustvo katalizatora.

Nafta

Nafta je osnovni izvor ugljovodonika. Nastala je od biljnog i životinjskog planktona biohemijskom razgradnjom. Sirova nafta je crna tečnost. Proces prerade nafte počijnje odstranjivanjem grubih primesa (pesak, voda). Zatim se nafta podvrgava frakcionoj destilaciji (zatim frakcionoj kondenzaciji). Tako se dobija 5 frakcija:

1.     sirovi benzin, 40-180⁰C

2.     petrojel, 180-250⁰C

3.     dizel i ogrevno ulje, 250-320⁰C

4.     parafin i parafinsko ulje (viši ugljovodonici)

5.     asfaltni ostatak

Prva frakcija opet ide na destilaciju:

1.     petroletar 40-70⁰C (pentan, heksan, heptan)

2.     laki benzin 70-120⁰C (heksan, heptan, oktan)

3.     srednji benzin 120-135⁰C (heptan, oktan)

4.     teški benzin 135-180⁰C (nonan, dekan)

Da bi se poboljšala proizvodnja benzina, više frakcije se podvrgavaju krekovanju(hemijska reakcija). U tom postupku od viših ugljovodonika se pod velikim pritiskom, temperaturom i u prisustvu katalizatora dobijaju niži ugljovodonici.

Druga frakcija se podvragava delovanju NaOH i H₂SO₄ i zatim se iz nje izdvaja petrolej koji čine uglavnom ugljovodonici od dekana do heksadekana.

U nafti se nalaze još mnoga jedinjenja azota, kiseonika, sumpora, koja se moraju odstraniti.

Uraditi sledeće zadatke u školsku svesku:

I Napiši u školsku svesku definicije alkana, alkena i alkina; njihove opšte molekulske formule; molekulske formule prvih deseta alkana, njihove racionalne formule i imena.

II Odgovori na sledeća pitanja.

1. Navedene supstance rzvrstaj u grupe: etin, etan,propan, 2-metil-1-buten, toluen, benzen, 2,2-dimetil-3-heptin, 1-nonen      

Аlkan: ______________________________________

Аlkeni: ______________________________________

Аlkini: ______________________________________

Аreni: _______________________________________ 

2.      Zaokruži slovo ispred opšte formule alkana.

а) C_nH_2n+2                б) C_nH_2n+1

в) C_nH_2n                   г) C_nH_2n-2 

3.) Zaokruži DА ako је iskaz tačan ili NЕ аko је netačan.

a) Svako organsko jedinjenje sadrži etome kiseonika.                                                 DА    NЕ

b) Ugljenik је u оrganskim jedinjenjima uvek četvorovalentan.                                  DА    NЕ

v) Benzen sagoreva čađavim plamenom.                                                                      DА    NЕ

g) Аdicija je reakcija pri kojoj dolazi do raskidanja dvostruke ili trostruke veze.        DА   NЕ

d) Nafta je fosilno gorivo.                                                                                              DА     NЕ

4. Napiši jednačine hemijske reakcija:

a)adicija molekula hlora na molekul propena

b) potpuno sagorevanje n-heksana

v)potpuna adicija hlora na propin

Urađena 4 zadatka fotografisati i poslati na mejl pajic.marija23@gmail.com do četvrtka 02.04.

50. Svojstva  atoma ugljenika. Klasifikacija organskih jedinjenja 24.03.2020.

Organska hemija je deo hemije koja se bavi proučavanjem strukture, svojstva i promena organskih jedinjenja.

Organska jedinjenja su jedinjenja koja u svom sastavu uvek sadrže atome ugljenika i zbog toga se organska hemija naziva i hemija jedinjenja ugljenika. Postoji veliki broj organskih jedinjenja, prirodne supstance (proteini, ugljeni hidrati, nukleinske kiseline, masti i ulja) i veliki broj supstanci koje koristimo u svakodnevnom životu (plastika, lekovi, sapuni, veštačka guma).

Pre nego što su naučnici počeli izučavati organska jedinjenja, ljudi su upotrebljavali različite prirodne proizvode koje sadrže organske supstance. Proizvodnja alkohola(etanola) fermentacijom voća, proizvodnja papirusa i sapuna.

Sve do početka XIX veka naučnici su smatrali da organske supstance mogu nastati u živim bićima i to delovanjem posedbne sile „žive sile“, da ih čovek ne može sintetisati iz elemenata i neorganskih jedinjenja. Time su objašnjavali razliku u svojstvima neorganskih i organskih supstanci. Ova teorija je vladala sve do 1828. godine kada je Fridrih Veler izveo prvu sintezu organskog jedinjenja ureu(karbamida) polazeći od neorganskih supstanci.

Razvoj organske hemije doveo je do sinteze i primene organskih supstanci kojih nema u prirodi. Danas je poznato više desetina miliona organskih jedinjenja, pri čemu se njihov broj uvećava svake godine.

 Neki od proizvoda koje iygrađuju organski molekuli

Pored ugljenika koji ulazi u sastav organskih molekula, uvek sadrže  i atome vodonika, često atome kiseonika, azota, halogenih elemenata, ređe sumpora i fosfora a određen broj organskih molekula sadrže jone metala.

Ugljenik je nemetal koji se nalazi u 14. grupi, ima četiri valentna elektrona i to dva sparena elektrona i dva nesparena 2s²2p². Pre formiranja hemijske veze, u atomu ugljenika jedan elektron iz 2s-orbitale pređe u praznu 2p-orbitalu. Na taj način atom ugljenika prelazi iz osnovnog u pobuđeno(ekscitovano )stanje, tačnije ima četiri nesparena valentna elektrona. Tako može da formira četiri elektronska para i da postigne oktet. 

U skoro svim organskim molekulima i većini neorganskih molekula i molekulskih jona, atom ugljenika gradi četiri zajednička elektronska para sa drugim atomima. Kažemo da je četvorovalentan (da formira četiri hemijske veze).

Organski molekuli mogu biti veoma jednostavne ali i veoma složene strukture. Na primer molekul metana CH₄ ima samo jedan atom ugljenika, dok molekul DNK(dezoksiribonukleinske kiseline) može imati i preko sto milijardi atoma ugljenka. Atom ugljenika je četvorovalentan i može da veže četiri atoma istog elementa ili različitih elemenata. Atom ugljenika može da gradi i jednostruke i dvostruke i trostruke veze.

 jednostruka kovalentna veza

 trostruka kovalentna veza

 dvostruka kovalentna veza

Atomi ugljenika međusobno mogu da se vezuju u duge nizove (taj niz nazivamo osnovni niz i svaki organski molekul ga ima), koji mogu biti nerazgranati i razgranati, aciklični i ciklični.

Organska jedinjenja se klasifikuju prema funkcionalnim grupama u molekulima jedinjenja. U strukturi organskog molekula može se uočiti ugljovodonični deo(deo molekula izdrađen od atoma ugljenika i vodonika) i deo molekula koji je različit od ugljovodoničnog ostatka.

Funkcionalna grupa je grupa atoma (ili atom) u molekulu organskog jedinjenja koja odrđuje fizička i hemijska svojstva datog jedinjenja. Još kažemo da je funkcionalna grupa centar reaktivnosti.

Na osnovu funkcionalnih grupa sva organska jedinjenja mogu se razvrstati u klase i na taj način se uče.

Organski molekuli imaju raznovrsnu strukturu pa i formule komia mogu ovi molekuli da se predstave su raznovrsni.

Molekulske formule-prikazuju broj i vrstu atoma u molekulu. CH₄, C₂H₂, C₂H₅OH, C₆H₁₂O₆.

Strukturne formule-prikazuju redosled kojim su atomi povezani u molekulu. Gde se valentnim crticama označavaju zajednički parovi elektrona. Primer:

Racionalne strukturne formule (sažete)- hemijske veze između atoma ugljenika se predstavljaju crticama, a pored atoma ugljenika zapisuju se atomi koji su za njega vezani. Primer:

Domaći rad:

1. Šta je organska hemija?

2. Koji elementiu ulaze u sastav organskih jedinjenja?
3. Opiši i formulama predstavi na koji se način atomi ugljenika mogu međusobno povezati.

4. Napiši strukturnu formulu jedinjenja organskog ili neorganskog u kom atom ugljenika gradi a) jednostruku b) dvostruku vezu. (ovaj zadatak uraditi u školskoj svesci, napisane primere fotografisati i poslati pajic.marija23@gmail.com

49. HEMIJA ELEMENATA             18.03.2020.

https://docs.google.com/forms/d/e/1FAIpQLScAU6JFk_6xJD5x2tQ1aa2zS2laxqf_p6WUD8899jMuzVh-QQ/viewform?usp=sf_link

Test raditi 45min. Srećno!

48. Uporedni pregled i opšta svojstva elemenata 17. 16. 15. 14. 13. 12. geupe PSE      17.03.2020.

I  Pogledati sledeće oglede, opisati uočene promene i svojstva supstanci(fizička i hemijska).

                                          https://www.youtube.com/watch?v=FDIx_TyPeeU

                                      https://www.youtube.com/watch?v=A5H6DVe5FAI

                                     https://www.youtube.com/watch?v=uCwHzTsx5

  II Odgovori na sledeća pitanja.

1. Napiši imena i formule kiseoničnih kiselina hlora.

2. Šta je po hemijskom sastavu hlorni kreč?

3. Kako se dele oksidi prema kislo-baznim svojstvima? Navedi primere datih oksida.

4. Koje su najvažnije alotropske modifikacije sumpora a koje kiseonika?

5. Zašto je azot inertan gas?

6. Navedi primenu nitratne kiseline, amonijaka i karbamida.

7. Zašto grafit provodi struju, a dijamant ne provodi?

8. Koje neorganske kiseline gradi ugljenik? Kako se zovu njihove soli?

9. Šta su legure? Koje legure aluminijuma su važne?

10. Navedi fizička svojstva i primenu aluminijuma.

11. Navedi primenu cinka.

Zadatke uraditi u word dokumentu i poslati na pajic.marija23@gmail.com

Koristiti udžbenik Neorganska hemija i prezentacije učenika (rađene na predhodnim redovnim časovima).

Dodatna literatura: https://onlinehemija.wordpress.com/category/neorganska-hemija/